Ostani uz mene

Tvoj pogled prazan dušu mi para,
telo mi kida tišina tvoja,
u glasu tvome više nema žara,
kakva je ovo sudbina moja?

U srcu mome je rupa od metka,
ali se drži i još uvek sanja,
seti se samo našeg početka
i svih onih divnih osećanja.

Na bacaj to tako molim te k'o Boga,
jer što mi imamo nema baš svako,
želim da doprem do srži srca tvoga,
ali znam da to neće biti lako.

Sve što tražim je još jedan pokušaj,
šta god da se zbilo ostaće samo sene,
ne želim da nam ovo bude kraj,
zajedno sve možemo, ostani uz mene.

Gde god da bila uvek se seti...

I kada budemo kilometrima daleko
znaj da na svetu postoji neko
ko svaki dan na tebe pomisli,
legne, lagano zazmuri i zamisli
da te nezno mazi i kosu cupka,
ljubi te sve od vrata do pupka,
da voli kad tvoje oci u tami sjaje
i kome sve to strasno nedostaje.

Seti se da negde takva osoba postoji
kome nedostaju poljupci tvoji
od kojih se vine u samu nirvanu
ne videci tvoju ni najmanju manu,
vec uziva s tobom u vasem svetu,
i voli da se budi s tobom u krevetu,
sa tvojom glavom na njegovom ramenu,
dok mu srce gori u plamenu.

Stihove prazne ja nikad nisam pisao,
tek sa tobom moja prica dobija smisao,
iako nisi ovde, ipak si negde ''tu'',
pred ocima, u srcu, mislima il' snu.
Nek ti je ovo stalno na pameti,
gde god da bila uvek se seti
da ima neko ko se tebi divi,
zbog tebe dise, smeje se i zivi.

Moje je srce samo tebe htelo

I kad si daleko od mene

ja osecam tvoj dah

prividjaju mi se tvoje sene

I pomislim da si tu u prvi mah.

Nisam znao da daljina moze da boli

I da mi para dusu I telo

ali tako bude kad neko nekog voli

a moje je srce samo tebe htelo.

Toliko ljubavi zelim da mi das

dok sam u ovom vremenu teskom

jer od svih ljudi samo ti znas

kako da sve prodje sa smeskom.

A ni ja nisam sebicno stvorenje

moja je ljubav skovana od zara

svakim danom se sve vise penje

sve dok jednom nebo ne raspara.

Jedina si koja je uz mene

I ja sam uz tebe kao veran pas

nasa ljubav nece da uvene

sve dok ne otkuca I poslednji cas.

Dubina jedne noći

I u dubini ove noći,

nalik na neke filmove o stravi,

u mislima svojim vidim tvoje oči

dok mi samoća društvo pravi.

Čini mi se da večeras videti neću

taj magičan osmeh tvoj,

večeras izgleda nemam tu sreću

debeljuškasti anđele moj.

Da te mazim i grickam želeo bih sada

i ljubim sve do samog jutra,

al sve to samo u vodu pada

jer znam da te neću ljubiti do sutra.

Onda me zagrli onako jako

i poljubi me kao nikad pre,

ova noć bez tebe ne pada mi lako,

to što nisi tu kvari moje sne.

Skandal

Jel ste čuli narode, ovo nije šala,
sinoć je došlo do ozbiljnog skandala.

Verujte mi na reč, ne govorim krivo,
tako mi svega zabranili su pivo.

Zavladala je opšta panika i frka,
nacija cela sad za pivom kuka.

Od velike nervoze počeše da šize
k'o da nisu bile dovoljne akcize.

Pijani su ljudi stali pa se čude,
da l' je ovo stvarnost ili malo lude.

Da piju su mamurni prestali prvi,
polako im opada alkohol u krvi.

Stomaci im svima ko trudnice zrele,
kako će bez piva da se sad vesele?

"Da li ste vi normalni?" viče jedan deda,
uhvatio flajku pa je nikom ne da.

Baba mu na pragu oklagijom mlati,
sad će najzad trezan kući da se vrati.

Svi su u strahu šta će da se pije
i da će da zatvore kafane i birtije.

Od teškoga bola skače se u Savu,
debela omča stavlja se na glavu.

U ovome očaju drug grli druga,
kada piva nema šta će da se cuga?

Nemojte da tugujete, istina se krije,
ako piva nema, pićemo rakije.

Veliki Radojica

Probao sam da preskočim nebo,
bio sam nestašan i možda i nisam treb`o
da ga gricnem jednom iza uva
pa da mi šapne sve tajne koje čuva.

Mama mi je rekla da ne budalim,
a ja sam na sav glas počeo da se hvalim
kako sam prevalio celu planetu
i usput ukrotio divlju kometu.

Upoznao sam oblaka, malog vragolana
i vetrove što nose lišće sa svih strana,
rekli su mi da se vratim kući
jer će jedan grom od žestine pući.

Ja sam hteo dalje, još brže i više,
ne mogu me zaustaviti vetrovi i kiše,
ni gromovi razni što vole da bruje
munje, uragani, strahotne oluje.

Probao sam Mesec, ništa slađe nema
ni krempite, šampite a ni tegla džema.
Uzeo sam merdevine, nisam mnogo ček`o,
hteo sam do Sunca a mnogo je daleko.

Na njega sam se popeo bez imalo treme,
pržilo je žarko, nisam pon`o kreme,
niz dugu sam se spustio pravo u moj krevet,
vreme je za spavanje, već je prošlo devet.

Pakao

Dok sam dremao u krevetu svom
setih se tebe i osmeha lica tvog
što mi u srcu napravi lom,
rekoh sebi "Nju je stvorio sam Bog".

Bila si sitna kao kap kiše,
u tvojim očima video sam sjaj,
bila si moja i ničija više,
u mojoj duši tinjao je raj.

Boginja lepote tebe se boji
i očiju tvojih boje safira,
ona ponizno ispod tebe stoji,
tvoja lepota nikom ne da mira.

Sećam se retke kose tvoje
i malenih prstiju oko mog struka
i tufnaste haljine ružičaste boje
i svih tvojih jada i muka.

Kao nevino dete naivna si bila,
nisi znala kakav je zaista svet,
začarala si me kao dobra vila
veselog osmeha, nežna kao cvet.

Leteli smo zajedno i gledali gore
tako nežno i kao pero lako,
poput galeba sto nadleće more
da tako leti želeo je svako.

A ti više nisi kraj mene...

Stvorila si nemir u mojoj duši
onda kad si mi zbogom rekla,
moj svet počeo je da se ruši,
više nego jedna suza je tekla.

Sve se okrenulo kada si stala,
moju dušu sprale su kiše,
nema ni srca što si ga ukrala,
stvarnost ne znam sta je više.

Svakog dana plakala su jutra,
sveza rana tako žarko peče,
za mene ne postoji sutra
suzama je poplavljeno veče.

Od tebe ni senka ostala nije,
mit o tebi više ne živi,
tvoje srce u meni se ne krije
lažem,a ko će da me krivi?

Nedostaje mi tvoj glas boje Jadrana,
tvoje usne nežne kao svila,
ljubila si me tokom celog dana,
vrati mi srce u kom si se krila.

Kroz gusto granje ja ne vidim nebo,
moje oči sunce ne gledaju,
ja tebi nisam više treb'o,
ostao sam sam na ovome kraju.

Mučan je mrak svuda oko mene,
prazno dno sam davno dotakao,
krv mi više ne struji kroz vene,
ceo moj svet sada je pakao.